Čačansko zlato

Izdvojena je klonskom selekcijom iz prirodne populacije domaće kajsije 1952. godine, a za sortu je priznata 1975. godine. Selekcionar je dr Staniša A. Paunović.

Stablo je srednjebujno do bujno. Deblo je tamne boje sa srednje ispucalom korom. Kruna je piramidalno razvedena (okruglasta), dobro obrasla kratkim rodnim grančicama. Internodije su duge oko 2,5 cm. Lisni pupoljci su izduženi i zašiljeni, a cvetni kraći, okrugli. List je izduženo eliptičnog oblika, dužine 5,5 - 8 cm, širine 4,5 - 7,6 cm, slabo nazubljen do 0,5 mm. Lisna drška je zelenkastocrvene boje, dužine oko 4,5 cm. Žlezde su slabo izražene. Cvet je krupan, ružast, svetlo ružičaste boje, sa normalno razvijenim svim cvetnim elementima. Cveta u isto vreme kada i sorta Mađarska najbolja (Magyar Kajszi). Samooplodna je sorta. Rađa redovno i obilno. Zahteva standardnu zaštitu protiv bolesti i štetočina.

Plod je srednjekrupan, prosečne mase 54 g, visine 49 mm, širine 48 mm i debljine 45 mm, ovalnog oblika. Šav je izražen i deli plod na dve jednake polovine. Pokožica je narandžastožuta sa izraženom dopunskom crvenom bojom sa sunčane strane i rasutim crvenim tačkicama. Mezokarp je zlatnožute boje, fine strukture, odličnog ukusa i prijatne arome. Koštica se odvaja od mesa, prosečne mase 3,2 g, visine 26,5 mm, širine 21,0 mm i debljine 12 mm. Semenka je slatka. Peteljka je kratka.

Sazreva krajem druge i početkom treće dekade juna meseca, 2 - 3 dana pre sorte Mađarska najbolja.

Kvalitetna sorta čiji su plodovi pogodni za sve vidove potrošnje. Redovno i oblino rađa. Može uspešno da se gaji u svim rejonima pogodnim za kajsiju.

Galerija